Бранислав Драшковић
Редовни професор

Организациона јединица (катедра)
Катедра нематичних предмета (географија)
Е- пошта
branislav.draskovic@pof.ues.rs.ba
Телефон
+387 65 64 51 08
Предмети
Агрометеорологија, Екоклиматологија, ГИС у шумарству

Биографија

Проф. др Бранислав Драшковић рођен је 23. 11. 1969. у Сарајеву гдје је завршио основну и средњу школу. Од 1997-2008. био запослен у ЈП ,,Водовод и канализација“ а.д. Источно Сарајево.

У периоду 1999-2003. година студирао на Одсјеку за географију Филозофског факултета Пале гдје стиче звање професора  географије са просјечном осцјеном 9,00 током студија. На истом одсјеку и факултету завршио је постдипломске студије са просјечном оцјеном 9,86 и 2007. успјешно одбранио магистарски рад. Докторску дисертацију под називом ,,Хидролошке карактеристике сарајевске котлине“ одбранио је 2011. године. Од 2004-2008. године на Одсјеку за географију ради као асистент спољни сарадник држећи вјежбе из више наставних предмета из уже научне области Физичка географија. Марта 2008. године изабран је у звање вишег асистента на поменутој научној области, када прелази у пуни радни однос на Универзитет у Источном Сарајеву. Од 2012. је доцент, од 2017. ванредни професор а од 2023. редовни професор на ужој научној области Физичка географија. До сада је више пута био ментор или члан комисија за одбрану дипломског, магистарског или мастер рада. Потпредсједник је Географског истраживачког друштва ,,Јевто Дедијерˮ и члан Географског друштва Републике Српске. У периоду од 2012-2017. обављао дужност руководиоца Катедре за географију. Од 2014-2017. члан издавачке Редакције Филозофског факултета и главни и одговорни уредник природно-математичке секције. Од 2013-2017. члан Струковног вијећа природних и техничких наука Универзитета у Источном Сарајеву. Од децембра 2019. до јуна 2020. продекан за научно-истраживачки рад на Пољопривредном факултету. 

На усавршавању из области физичке географије, управљања водним ресурсима и примјене географских информационих система у природним наукама боравио три пута у Јапану (2008, 2015. и 2019), два пута у Италији (2007. и 2013), гдје је боравио на универзитетима у Хокаиду, Китакјушуу и Торину. Као гостујући професор боравио 2017. на Агротехничком универзитету у Перму, Русија, гдје је држао предавања из примјене ГИС-а у пољопривреди. У оквиру академске размјене и програма Erazmus+  у октобру 2021. године боравио на Академији струковних студија у Шапцу.

До сада је објавио око педесет научних радова, углавном из физичке географије и примјене географских информационих система у овој области. Аутор је три научне монографије и коаутор једног наставног практикума. Учествовао на више научних пројеката: Процјена стања природе и управљања природним ресурсима у БиХ, Израда стратегије и акционог плана заштите околиша БиХ (BiH ESAP 2030+), Пројекат развоја предузетничког учења, Студија заштите природног добра Требевић, ажурирање дигиталних HERE карата у БиХ о чему је писао и New York Times: http://www.nytimes.com/2013/08/12/technology/nokia-map-project-sheds-light-on-belaruss-roads.html?pagewanted=all&_r=3&

Ожењен, отац два дјетета. Говори енглески језик.

Академска каријера

Академска каријера Година Институција Област
Избор у звање 2023 Пољопривредни факултет Физичка географија
Докторат 2011 Филозофски факултет Физичка географија и ГИС
Магистратура 2007 Филозофски факултет Туризам и екологија
Диплома 2003 Филозофски факултет Физичка географија
 

Библиографија

  1. Drašković, B., Petronić, S., Gutalj, M., & Marić, N. (2022). Horizontal and vertical distribution and loss of grassland in Bosnia and Herzegovina. Journal of the Geographical Institute “Jovan Cvijić” SASA, 72(2), 159–173. https://doi.org/10.2298/IJGI2202159D
  2. Drašković, B., Stefanović, S., Petronić, S., Marić, N., Ponosov, A. & Zhernakova, N. (2022): Zoniranje travne i šumske vegetacije u Republici Srpskoj prema Copernicus bazi podataka, Topola/Poplar, br. 209, 47-55. DOI: 10.5937/topola2209047D
  3. Drašković, B. (2022): Types and changes of surface wetness in the Republic of Srpska according to Copernicus Water and Wetness database, HERALD, 26, 51-72, Geographical Society of the Republic of Srpska, https://www.gdrsbl.org/glasnik-herald-26-2022/ DOI 10.7251/HER2226051D
  4. Drašković, B., Ponosov, A. & Zhernakova, N. (2022): River network density by large natural regions in Bosnia and Herzegovina, Proceedings of the XIII International Scientific Agricultural Symposium “Agrosym 2022”. 817-821. http://agrosym.ues.rs.ba/article/showpdf/BOOK_OF_PROCEEDINGS_2022.pdf
  5. Drašković, B., Gutalj, M., Stjepanović, S. & Miletić, B. (2021): Estimating recent forest losses in Bosnia and Herzegovina by using the Copernicus and CORINE Land Cover databases, Šumarski list, 11-12, 581-589. https://doi.org/10.31298/sl.145.11-12.7
  6. Drašković, B. (2021): Urban Expansion of the Largest Cities in Bosnia and Herzegovina over the period 2000-2018. Geographica Pannonica, 25(4), 276–288. doi: 10.5937/gp25-32535
  7. Drašković, B., Berjan, S., Milić, V., Govedarica, B. & Radosavac, A. (2021): Structure of agricultural land losses in Bosnia and Herzegovina, Agriculture and Forestry, 67 (1), 91-101, DOI: 10.17707/AgricultForest.67.1.08
  8. Drašković, B. & Gutalj, M. (2021): Inland water in Bosnia and Herzegovina, IOP Conf. Series: Earth and Environmental Science 834, 012058. doi:10.1088/1755-1315/834/1/012058
  9. Drašković, B., Ponosov, A., Zhernakova, N., Gutalj, M. & Miletić, B. (2020): Land cover types and changes in land use in Republic of Srpska (Bosnia and Herzegovina) over the period 2000-2018, Journal of the Geographical Institute “Jovan Cvijić” SASA, 70 (1), 81-88, https://doi.org/10.2298/IJGI2001081D
  10. Drašković, B., Drešković, N. & Mirić, R. (2016): East Sarajevo twenty years later – changes in land use, Geographica Pannonica, 20(3), 161-167. http://www.dgt.uns.ac.rs/pannonica/papers/volume20_3_4.pdf

Монографије:

  1. Драшковић Бранислав (2022): Типови и промјене површинске покровности у Републици Српској, Универзитет у Источном Сарајеву, Пољопривредни факултет, DIS-Company d.o.o. Pale, Источно Сарајево, 218 стр.
  2. Драшковић Бранислав (2021): Природни потенцијали и заштићена подручја Требевића, Универзитет у Источном Сарајеву, Пољопривредни факултет, Kopikomerc, Источно Сарајево, 190 стр.
  3. Драшковић Бранислав (2015): Слив горње Босне: физичко-географска својства, Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет Пале, Монографије и монографске студије, Comesgrafika, Бања Лука, 452 стр.

 Практикуми:

  1. Пашалић С. и Драшковић Б. (2012): Основи географије и демографије – Практикум за студенте и наставнике разредне наставе,  Eurografika d.o.o., Педагошки факултет у Бијељини, 198 стр.

Остали релевантни подаци (усавршавања, пројекти, размјене)

Италија (2007 и 2013), Јапан (2008, 2015. и 2019), Русија (2017), Србија (2021).

© 2024. Пољопривредни Факултет - Универзитет у Источном Сарајеву. Сва права задржана. Контактирајте нас: office@pof.ues.rs.ba