Уредбом Министарства просвјете Краљевине Југославије од 21. марта 1940. године основан је Пољопривредно – шумарски факултет са сједиштем у Сарајеву. Захваљујући исказаном интересовању тадашњег друштва, наставу је у јануару 1941. године почело похађати 127 студената. Окупацијом земље и проглашењем Независне Државе Хрватске, Факултет је престао са радом априла мјесеца 1941. године.
Завршетком ИИ Свјетског рата јавља се потреба за „реоснивањем“ високошколске установе, која би образовала кадрове из области пољопривреде и шумарстава. Сходно томе, Влада ФНР Југославије 31. децембра 1946. године, донијела је Уредбу о оснивању Савезне високе пољопривредне школе за планинско газдовање у Сарајеву. Новооснована установа била је у рангу факултета. Упис студената је обављен у септембру 1947. године, а наставни процес је отпочео 5. новембра 1947. године. Заједно са новоуписаним студентима, могућност наставка студија стекли су и студенти, који су били уписани 1940. године на Пољопривредно-шумарском факултету, гдје су им призната прва два семестра. Законом о оснивању Пољопривредно – шумарског факултета, донесеним децембра мјесеца 1948. године од стране Народне скупштине НР БиХ, оснива се истоимени факултет, који наставља рад Високе школе, са пољопривредним и новооснованим шумарским одсјеком. У процесу реорганизације, крајем 1958. године, долази до оснивања два факултета, Пољопривредног факултета и Шумарског факултета, који су као такви отпочели са радом 1. јануара 1959. године.
Образовање студената у оквиру три смјера: ратарски, воћарско-виноградски и сточарски, почело је да се спроводи од школске 1958/59. године.
Образовни процес се наредних година наставио кроз поменута три одсјека, као и кроз Одсјек за прераду и контролу пољопривредних производа, који је отворен на приједлог Наставно – научног вијећа 1977. године. У даљем процесу раста и развоја Факултета, долази и до покретања постдипломских студија из области сточарста са мљекарством, затим и из области ратарстава, воћарства, агроекономије и др.
* * *
Избијањем оружаних сукоба на просторима бивше Југославије, априла мјесеца 1992. године долази до прекида рада Факултета. Након избијања грађанског рата у бившој Републици Босни и Херцеговини 1992. године, Одлуком Народне скупштине Републике Српске о издвајању високошколских установа из Универзитета у Сарајеву (бр. 02-1188/92), створен је правни основ за организовање институција високог образовања у Републици Српској. Ова Одлука ступила је на снагу 10. новембра 1992. године.
Ступањем на снагу Одлуке о организовању универзитета у Републици Српској, донесене од стране Народне скупштине Републике Српске (бр. 02-1512/93), претходна Одлука је стављена ван снаге. У Одлуци је наведено да „Универзитет у Сарајеву Републике Српске чине факултети и академије умјетности чланице Универзитета у Сарајеву бивше Босне и Херцеговине.“
Рјешењем Министарства образовања, науке и културе Владе Републике Српске (бр. УП-И-02-1723/94) од 28.11.1994. године, утврђено је да Пољопрпивредни факултет Универзитета у Сарајеву Републике Српске испуњава услове за наставак рада у школској 1994/95. години. За сједиште Факултета одређена је Лукавица, а за декана именован је проф. др Мирослав Богдановић.
У организовању рада Факултета велики допринос су дали проф. др Мирослав Богдановић, проф. др Миодраг Перовић, проф. др Часлав Чопић и проф. др Весна Милић.
Наставни процес је почео крајем 1994. године. Нажалост, ова генерација се није одржала, јер је 1996. године, након потписивања мировног споразума, дошло до исељавања Срба са простора који су припали Федерацији БиХ. Из ове генерације студије је завршио само један студент. У школску 1995/96. годину уписани су студенти са простора Илиџе, Хаџића, Вогошће, Пала и Лукавице.
Иако у прилично тешким условима настава се одвијала континуирано. У наставном процесу су учествовали професори са новоформираног Универзитета у Српском Сарајеву. Значајан допринос у раду Факултета, у ратним и поратним годинама, дали су проф. др Драгољуб Лабус, проф. др Драгић Бабовић и проф. др Драгутин Ђукић (Агрономски факултет у Чачку), проф. др Митар Башевић, проф.др Оливера Гвозденовић, проф.др Вељко Вулетић, проф.др Момир Шаренац, (професори Универзитета у Српском Сарајеву), као и проф. др Зора Николић (Ветеринарски факултет Београд).
Прва јавна промоција Пољопривредног факултета у Српском Сарајеву била је на Агрономијади 1996. године у Тивту, гдје је узео учешће у спортском дијелу такмичења.
Пољопривредни факултет и данас организује наставу и бави се научно-истраживачким радом у модерно опремљеним лабораторијама, вјежбаоницама и учионицама у згради Електротехничког факултета. Од 2010. године на захтјев града Бијељине, због исказане потребе и значаја Семберије за пољопривредну производњу отвара се одјељење Пољопривредног факултета у Бијељини, док се у 2011. години општина Власеница обраћа Универзитету у Источном Сарајеву и Пољопривредном факултету да се отвори студијски програм Шумарство, што је и реализовано. Данас Пољопривредни факултет егзистира на три локалитета, организује наставу на два студијска програма на првом циклусу, два студијска програма на другом циклусу и једном студијском програму на трећем циклусу.
